Ordo Ophidiae
Vrsta: Maturski | Broj strana: 19

Gimnazija ’’Mihajlo Pupin’’
Kovačica
Maturski rad
Ordo:Ophidiae (Zmije)
MAJ,2008
Kovačica
SADRŽAJ
1.Uvod:Klasa gmizavaca
1.1.Klasne odlike gmizavaca.......................................................3
1.2.Postanak i evolutivni razvoj gmizavaca................................4
1.3.Embrionalni razvoj gmizavaca..............................................5
1.4.Klasifikacija gmizavaca........................................................6
1.5.Značaj gmizavaca.................................................................7
2.Red zmija
2.1.Odlike zmija.........................................................................8
2.2.Anatomija tela......................................................................9
2.3.Ishrana..................................................................................11
2.4.Razmnožavanje....................................................................11
2.5.Način života i rasprostranjenost..........................................12
2.6.Klasifikacija unutar reda zmija............................................12
2.7.Najpoznatije vrste zmija......................................................13
2.8.Zmije u Vojvodini(Banatu).................................................14
3.Zaključak rada
3.1.Značaj zmija u ekosistemu..................................................16
3.2.Zmijski otrov.......................................................................17
3.3.Čovek i zmija......................................................................18
4.Literatura
1. Klasa gmizavaca
1.1.Klasne odlike gmizavaca
Gmizavci (Reptilia) su pretežno kopneni kičmenjaci promenljive telesne temperature, obično sa razvijenim udovima i unutrašnjim sistemom oplođavanja; telo im je pokriveno rožnim pločicama ili krljuštima, često sa koštanim pločama ispod kože; dišu plućima, a razmnožavaju se jajima omotanim kožastom ljuskom. Smatraju se preživelim razredom životinja, a najbrojniji su bili u mezozoiku i često su dostizali džinovske razmere -dinosauri. Većina vrsta je kratkonoga (ili uopšte nema noge) i dugih repova. Takođe smatra se da se gmizavci danas ne razvijaju nego degenerišu.
Nasuprot vodozemcima, kod gmizavaca se zapaža izvestan napredak u građi mozga i čulnih organa. Veliki mozak se znatno uvećao, a isto tako i mali kao centar za pokretanje, naročito kod onih koji su pokretniji nego što je to slučaj kod vodozemaca. U nedostatku zaštitne odeće koje imaju ptice i sisari (perje i krzno), gmizavci imaju krv promenljive toplote. Pod uticajem sunčeve toplote njihov unutrašnji život postaje intenzivniji zbog čega i nastanjuju toplije krajeve, a u severnim krajevima se nalaze u malom broju oblika, i zimu obično provode u hibernaciji. Od čula oko je najbolje razvijeno. Razviće čula dodira otežano je usled toga što je koža pokrivena krljuštima, koja su njihova spoljna odlika i smatraju novom tekovinom ovih životinja. Krljušti su tvorevine krzna, koje su obložene rožastim omotačem pokožice. One evoluciono postaju na isti način kao perje i dlaka i smatraju se derivatima kože. Kod viših oblika čulo dodira je razvijeno u rascepljenom jeziku. Neki gmizavci, kao geko i krokodili, imaju i dobro razvijen sluh.
1.2.Postanak i evolutivni razvoj gmizavaca
Gmizavci su odigrali izuzetno značajnu ulogu u istoriji razvoja životinjskog sveta, jer je to prva grupa kičmenjaka koja je u potpunosti izašla na kopno.
U karbonu se, kao jedna od glavnih grupa javljaju i gmizavci. Između gmizavaca i vodozemaca postoji velika razlika:vodozemci (primitivni) moraju početak razvoja provesti u vodi kao ribolika larva. Ženke najstarijih vodozemaca su polagale jaja u vodu, pa su ih tu oplođavali mužjaci. Gmizavac, opet, da bi se potpuno oslobodio vode, mora da izvrši dve stvari: pre svega, jaje mora biti oplođeno u telu ženke, a ne izvan njega; i drugo, kad se oplođeno jaje razvilo, i kad ga treba izbaciti (zajedno sa izvesnom zalihom hrane-žumancetom) , ono mora da se zaštiti nekom vrstom omotača, nekakvom ljuskom, jer bi inače moglo da se ošteti ili osuši.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]